Košarka - Igra Bogova i izuzetnih ljudi 1

Prepuna dvorana, poslednji sekundi utakmice, jedan igrač preuzima odgovornost za celu ekipu i šutira poslednji šut koji donosi pobedu i titulu. Cela hala je u transu, ESPN prenosi i ponavlja snimak po stotinu puta a internetom počinje da kruži snimak poslednje akcije i vrlo brzo postaje najgledaniji klip sa milionskim pregledima. Poznati sportski brendovi se otimaju ko će od njih potpisati velilki ugovor sa herojem koji će godinama sa Tv-a, bilborda pa ako treba i iz frižidera pričati kako je njegova igra proistekla iz napornih treninga u odgovarajućoj opremi i to baš onoj koju je izabrao da reklamira... Hajde da ovde zastanemo i pritisnemo dugme za premotavanje unazad na skoro već zaboravljenom video-rekorderu << << << Vršeći iskopavanja na poluostrvu Jukatan, u drevnom gradu Maja, uz dvorac nazvan "Hiljadu kolona", pronađeno je igralište za igru sa loptom. Kasnija iskopavanja potvrdila su postojanje sličnih igrališta kod Acteka i Inka. Kod Maja se igra zvala Tlač-tli, kod Acteka Pok ta - Pok ta a kod Inka Olamalicli. Rekonstrukcijom terena i rekvizita uočene su sličnosti, obrisi košarke kao igre koja ja kasnije nastala. U igri je postojala uzdignuta meta, kameni obruč, koji je bio vertikalno postavljen u kameni zid ili na vrhu stuba. Za igru je upotrebljavana lopta težine oko 2.5 kg, napravljena od tvrde gumaste mase, verovatno neke vrste sirovog kaučuka. Cilj igre bio je da se ta lopta (jedan jedini put) probaci kroz obruč. To je bilo izuzetno teško jer su stroga pravila igra branila da se lopta hvata šakama. Igrači su smeli da koriste ramena, bokove, kolena ali ne šake i stopala. Igralište je bilo ukopano u zemlju i imalo izgled prostranog rova. Igrača je bilo mnogo sa jedne i druge strane a zbog težine zadatka, igra je znala da traje danima bez prestanka. U igru su ulazili novi igrači i nastavljali da se kreću preko onih koji su iznemogli ležali ali nisu smeli da napuste teren. Na kraju, kada je jedna ekipa konačno uspela da postigne pogodak, igra se završavala obrednom svečanošću na kojoj su sveštenici vođi poražene ekipe (kapitenu, modernim jezikom rečeno iščupali srce i prineli na žrtvenik nemilosrdnom božanstvu Ksolotlu. Prema verovanju Maja: ČITAVA VASIONA JE IGRALIŠTE BOGOVA, A TLAČ-TLI JE SAMO NJENO OPONAŠANJE. >> >> >>
>A
Verujem da Vam je vraćanje u 2013. godinu prijalo, pogotovu kada se igra završila a Vi sebe počeli da zamišljate kao Kapitena poražene ekipe... U sledećem članku baviću se nastankom košarke kao igre koju danas znamo. Čitajte nas i zovite ljude da nam se pridruže. Košarkaški(tlač-tli) pozdrav...