ABA LIGA - Analiza regularnog dela sezone

Utakmicom Zadar – Split završen je regularni deo ABA lige. Ono što je poznato je da su učesnici final four regionalnog takmičenja Igokea, Crvena Zvezda Telekom, Radnički Kragujevac i Partizan MTS, dok je iz lige ispala ekipa Splita. Ko će biti šampion biće nam biće nam poznato na završnom turniru koji se igra od 25tog do 27og aprila u Laktašima.

Glavne karakteristike regularnog dela sezone su neočekivana pol pozicija pred start final four Igoke, dominacija srpskih klubova, veoma loš učinak hrvackih klubova, polovina lige je imala pozitivan sakor, dok je druga polovina imala negativan, neizvesnost do poslednjeg kola, kako za mesto na final four, tako i za opstanak ( da podsetimo, četvrtog učesnika final four dobili smo tek u poslednjem kolu, a to je ekipa Partizana, koja je pobedom nad Solnokom ostala u konkurenciji za odbranu trofeja, dok je bitka za opstanak bila još zanimljivija, jer se u poslednjem kolu direktno odlučivalo o opstanku u meču Zadar – Split, u kome su Zadrani osigurali opstanak ), debitantski nastupi ekipa MZT Skopje Aerodrom iz Makedonije i Solnoka iz Madjarske. Takodje ovu sezonu je obeležilo dosta problema i sramnih odluka.. Kao i svake godine glavni problem svakog kluba je pre svega borba za egzistenciju. I ove godine finansijki problemi su dominantni kod skoro svih timova ABA lige. I dok su finansijski problemi donekle normalni i svakodnevnica, interpretacija i pogrešno tumačenje pravila je jedna velika sramota koja se desila ove godine čelnicima ABA lige ( da ne ponavljamo o čemu je reč jer to verovatno i papagaji znaju, već fokusirajmo se na košarkašku stranu priče ).

Ukoliko bismo analizirali svaki klub pojedinačno to bi izgledalo ovako.



IGOKEA – Najprijatnije iznenadjenje ove sezone. Kada su zaseli na prvo mesto, svi su govorili o tome kako ekipa mora u jednom trenutku da popusti, I ne samo što nisu verovali da će zavrčiti na prvom mestu regularnog dela sezone, već su mnogi bili skeptici i da će se uopšte plasirati na završni turnir, ali oni su istrajali. Ekipa Igoke je skup iskusnih i pomalo već zaboravljenih igrača ( Branko Jorović, Milan Dozet, Nebojša Joksimovič, Siniša Stemberger, Marko Brkić ) i dva sjajna američka igrača ( za uslove ABA lige ) Klifa Hemondsa i Korslija Edvardsa. Tim nema neku veliku zvezdu, ali se ove godine kao predvodnik izdvojio sjajni Branko Jorović, koji igra svoju najbolju sezonu još od povrede. U prvom delu šampionata sjajan je bio i američki plej Klif Hemonds, koji je kako je sezona odmicala padao sa formom. Trener Darko Bajić je igrao uglavnom sa deset igrača u rotaciji na svakoj utakmici , gde je svako imao svoje mesto i ulogu u timu koju su igrači na sjajan način koristili ( da podsetimo Marko Brkić, je svojim trojkama uništavao Zvezdu i Partizan, iako na drugim utakmicama nije blistao ). Igokea iako je imala problema sa centimetrima igrača u reketu, oni su to sjajno nadomestili svojom izuzetnom snagom unutrašnjih igrača ( Korsli Edvards, Nenad Šulović, Miloš Komatina ). Sve u svemu neočekivan uspeh ekipe iz Laktaša, ali potpuno zaslužen.





CRVENA ZVEZDA TELEKOM – Velika ulaganja u tim i povratak pre svega Igora Rakočevića, pa i Raška Katića, dovodjenje Demarkusa Nelsona, Morisa Almonda, Eltona Brauna , Borisa Savovića i Marka Simonovića bio je znak da Crvena Zvezda ima najviše anbicije u ovoj sezonu. Medjutim nije sve krenulo kao što se i očekivalo, početak sezone i skor 1-4 , značilo je da treba da se upali crveno svetlo i nešto se podhitno menja u klubu, kako ne bi izgubili sve šanse za dobar plasman. Prva žrtva loših rezultata na početku sezone bio je trener Milivoje Lazić, kao i američki bek Moris Almond. Klub je napustio i plej Filip Čović, a dolaskom Majka Skota i postavljanjem Vlade Vukoičića za trenera , sezona ekipe sa malog Kalemegdana se okrenula za 360 stepeni. Redjali su pobede na svim frontovima i od ekipe koja je u prvih 5 utakmica imala 4 poraza, preokrenuli su situaciju i u narednih 21 utakmicu su imali toliko poraza. Najefikasnija ekipa jadranske lige, ekipa koja igra najbržu košarku su samo neke karakteristike igre Zvezde ove godine. Pre svega nosioci igre bili su kao što se očekivalo Igor Rakočević, Demarkus Nelson, Raško Katić i Boris Savović , koji su bili najkonstantniji u timu, a Vuk Radivojević, Branko Lazić, Marko Simonović ( koji je na kraju sezone pronašao svoju formu ), Elton Braun ( koji je u jednom trenutku bio na izlaznim vratima Zvezde ) i Majk Skot , dali su veliki doprinos u pojedinim delovima sezone. Zvezda se dodatno pojačala na centarskoj poziciji dovodjenjem Predraga Samardžiskog is a velikim ambicijama čekaju final four.



RADNIČKI KRAGUJEVAC – Kada je Radnički u pitanju prva pomisao mi je konačno i Radnički na final four. Predhodnih godina ekipa trenera Miroslava Nikolića, nalazila se na ivici ulaska na završni turnir, ali su uvek pravili neke gluposti gubivši od slabijih protivnika i ostajući bez F4. Medjutim to se ove sezone nije dogodilo, a ključni trenutak je bio dovodjenje Aleksandra Ćapina MVP regularnog dela, najboljeg streelca i asistenta lige. Ćapin je uneo sigurnost u ekipu i svojim šutevima za 3 poena uništavao druge ekipe ( dribbling u desnu stranu desnom rukom, i šut iz driblinga i sigurniste da je to u 90% slučajeva koš Ćapina ). Ekipa je dolaska Ratka Varde imala malih problema sa centrima, ali je Varda uneo sigurnost u reketu. Iako je u prvim utakmicama, pogotovu protiv Zvezde delovao u nekim momentima i pomalo smešno. Svoj doprinos u istorijskom uspehu Radničkog i plasmanu na F4 dali su i najbolji atleta lige Teriko Vajt, kapiten Stefan Sinovec, Bojan Krstović, Stefan Birčević, Miloš Borisov, Metiju Brajan Emening… Ono što je uočljivo u igri Radničkog je kratka rotacija ( iako na klupi imaju bar 10 igrača koji mogu da igraju rotaciju ) i 40minuta na terenu u velikom broju utakmica za Terika Vajta i Aleksandra Ćapina. Treba spomenuti i to da su Kragujevčani i ove godine doveli prava pojačanja iz inostranstva. Iako debitanti na F4 , sigurno se neće predate tako lako da prodaju svoju kožu, jer im igre ove sezone dopuštaju pravo da se ravnopravno bore za prsten.






PARTIZAN MTS - Najmladja i najperspektivnija ekipe lige je tek u poslednjem kolu obezbedila učešće na final four. Povratak trenera Duška Vujoševića i dovodjenje dosta mladih i perspektivnih igrača značilo je da ekipa Partizana pravi tim za budućnost po ko zna koji put ( verovatno dok ne budu imali budzet kao prosečne evroligaške ekipe ). Iako su mnogi očekivali naviknuti na dominaciju Partizana u regionalnom takmičenju da će se ekipa prošetati do F4, to se nije dogodilo. Jer ipak nerealno je bilo očekivati od ovakog mladog sastava da pruža konstantno dobre partije. Sigurna igra na domaćem i oscilacije na gostujućem parketu, je ono što karakteriše ovogodišnju sezonu crno – belih. Partizan ove godine nije imao vodju ekipe ( Vlada Lučić, iako se od njega očekivalo da bude predvodnik ove generacije, igrao je promenjivo ove sezone, ali na to je u velikoj meri uticala i povreda, koju je zaradio tokom leta u akcijama reprezentacije), ali treba istaći požrtvovanu igru amerikanca Dru Gordona i Dragana Milosavljevića ( opšti utisak da je Milosavljević, možda i najspremniji fizički igrač ove godine u ABA ligi ), te sjajni šuter Davis Bertans uz Lučića su nosily igru Partizana ove godine. Iako najladji tim ove godine u ligi , sigurno je da Partizan neće tako lako da prepusti titulu.



Što se tiče ostalih ekipa, verovatno najveće razočarenje je ekipa Cedevite, sa ogromnim ulaganjima ove sezone za uslove ABA lige, koja je u svom rosteru ima igrače poput Marka Tomasa, Lukše Andrića, Brejsi Rajta, Mikael Želabala , Markiz Grina, Predraga Šuputa… ( ovaj roster se menjao tokom sezone ) i uz trenersku palicu Bože Maljkovića, a kasnije i Ace Petrovića, takmičenje je završila na tek za njih skromnom 6tom mestu. Dok pored Igoke, najprijatnije iznenadjenje lige je ekipa MZT Skopje Aerodrom, koja u svojoj debitantskoj sezoni je imala skor 14 – 12 i završila takmičenje na odličnom sedmom mestu, iako su ovoj ekipi predvidjali donji deo tabele. Todor Gečevski je sjajno predvodio ekipu iz Skoplja i odigrao odličnu sezonu iako je već uveliko veteran. Kao i po običaju ekipa Budućnosti je bila najbolja defanzivna ekipa liga, sa skromnim procentima šuta u napadu, ali je bila nadomak plasmnana na F4. Tim Dejana Radonjića iako je imao skromniju ekipu u odnosu na prošle godine, napravio je opet odličan rezultat. Što se tiče drugih klubova, oni su uglavnom igrali u skladu sa očekivanjima.



I dok čekamo final four da vidimo ko će biti šampion jadrana, moje vidjenje regularnog dela najboljih igrača kroz petorke je sledeće :





Prva petorka lige :



Aleksandar Ćapin ( Radnički Kragujevac ) – plejmejker
Igor Rakocević ( Crvena Zvezda Telekom – bek
Branko Jorović ( Igokea ) – krilo
Romeo Trevis ( Zadar ) – krilni centar
Darko Planinić ( Široki WWin ) – centar



Druga petorka lige :



Demarkus Nelson ( Crvena Zvezda Telekom ) – plejmejker
Teriko Vajt ( Radnički Kragujevac ) – bek
Derel Strouberi ( Cibona ) – krilo
Boris Savović ( Crvena Zvezda Telekom ) – krilni centar
Eron Bejns ( Union Olimpija ) – centar



Defanzivna petorka lige :



Nikola Otasević ( MZT Skopje Aerodrom ) – plejmejker
Dragan Milosavljević ( Partizan MTS ) – bek
Derel Strouberi ( Cibona ) – krilo
Dru Gordon ( Partizan MTS ) – krilni centar
Raško Katić ( Crvena Zvezda Telekom ) – centar



Najbolja mlada petorka lige :



Vladimir Mihailović ( Budućnost Voli ) – plejmejker
Jaka Blažić ( Union Olimpija ) – bek
Davis Bertans ( Partizan MTS ) – krilo
Dario Šarić ( Cibona ) – krilni centar
Alen Omić ( Union Olimpija ) – centar