Kao trener početnik imao sam priliku da 2003. godine posetim trenerski seminar u Novom Sadu, koji je bio organizovan u isto vreme kada i košarkaški turnir na kome su učestvovali Panathinaikos sa našim trenerom Željkom Obradovićem, CSKA sa Dudom Ivkovićem, Barcelona sa Svetislavom Pešićem i Bodirogom kao vodećim igračem itd. Pored polupraznog Spensa, druženja sa trenerima koji su mi bili uzori, ogroman utisak na mene ostavilo je posmatranje treninga svih gore navedenih ekipa. Treninzi nisu bili otvorenog tipa ali sam ja pronašao varijantu da preko drugog ulaza i prolaska kroz komentatorsku kabinu, polusakriven posmatram treninge. Iako znam da su me videli Treneri nisu pravili problem, izgleda da su osetili da ću se baviti tim pozivom
Kao da je juče bilo sećam se treninga Barcelone, igrača koji ulaze na teren, Bodiroge kao apsolutno najboljeg igrača u Evropi u tom periodu, Fućke koga trener Pešić „napušava“ kako bi požurio sam ulaskom na trening, mladog Navara, Ilijevskog, Femerlinga, De la Fuentea, gorostasa Duenasa itd. Ta ekipa je kasnije te godine osvojila Evroligu posle dugog posta Barcelone. U „moru“ tih vrhunskih igrača primetio sam jednog debeljuškastog ali visokog momka koji sramežljivo izlazi na teren i vezuje učkur na šorcu. Na terenu je delovao tromo, skoro pa trapavo, videlo se da ima pristojan šut i otprilike to je bilo to, da nije bio visok ne bih ga ni primetio. Na utakmici poslepodne saznajem da je to mlađi brat već poznatog Pau Gasola, Mark Gasol. Kasnije te sezone vrlo često nije bio ni u sastavu, sve je išlo ka tome, gledajući sa strane, kao da su košarkaški dometi ovog momka limitirani i da će samo igranje košarke na najvišem nivou biti nemoguća misija.
Košarkaška priča Marka Gasola počinje pre ovog trenutka, tamo negde avgusta 2001. godine kada je trener Lausanne Collegiate School, Jason Peters dobio poziv od svog pomoćnog trenera sa vešću da je na školovanje stigao novi momak koji je izgleda mlađi brat Pau Gasola koji se spremao za rookie sezonu u Memphis Grizlijima. Trener Peters nije krio oduševljenje sve do trenutka dok nije ugledao Marka, dečaka od 16 godina, 210 cm i približno 140 kg, potpuno izgubljenog, bez znanja reči engleskog jezika, potencijalno opterećenog kompleksom starijeg brata. Ispostaviće se da je kompletna selidba porodice Gasol bila pravi potez i da će Mark igrajući naredne 2 godine za svoju srednju školu dobiti izvesno samopouzdanje i odlučiti se da se profesionalno posvetiti košarci a kako i ne bi kada je u seniorskoj godini imao prosek 26 poena, 13 skokova, 6 blokada i 5 asistencija. Sam Mark za taj period govori kako su njegove statistike bile bez ikakvog smisla jer nije bilo protivnika koji su mogli da mu pariraju gabaritom. Mora se priznati i vizija trenera Jasona Petersa koji je u trenucima kada je utakmica bila prelomljena a to se vrlo često, dešavalo vrlo rano, dozvoljavao Marku da šutira za tri poena, čak i iz kontre i da se „igra lopte“ na spoljnoj poziciji. Realno malo je takvih trenera u Evropi koji bi to dozvolili. Protivnici su pokušavali da uspore ritam utakmice, vrlo često produžavali napad do iznemoglosti što je nerviralo Marka koji je često dobijao tehničke. Psovao je na španskom, pa su mu promakla još neka isključenja. Čini se da mu je psiha doživela transformaciju i da je dobio na samopouzdanju, ali je telo ostalo isto, jedva da je mogao da zakuca loptu u koš i kada se išlo na utakmice u gostima Marku su redovno ostavljana dva autobuska mesta. U tom periodu je počeo da prisustvuje i nekim treninzima Memphis Grizlija kako bi sa bratom igrao 1 na 1 nakon njih ali bez ikakve mogućnosti da dođe makar do „razlike“. Svedoci kažu da Pau nije imao milosti i da ga zatrpavao koševima sa distance. Nakon uspešne seniorske godine dobija ponude nekih koledža ali se odlučuje za povratak u Evropu jer smatra da je tu ono što njemu sada treba a ne NCAA. Sigurno je da „veza“ sa Barcelonom i rad sa Trenerom Pešićem predstavlja sjajnu podlogu za budućnost. Tada nastupa period u kome ga ja „upoznajem“ i počinjem da pratim. Njegova karijera u Evropi je išla progresivno i Mark u narednih 5 godina, 3 u Barsi i 2 u Gironi, opet sa Pešićem kao trenerom doživljava kompletan preobražaj i sazrevanje. Već posle prve godine kada se delegacija Memphisa našla na turneji u Evropi, članovi stručnog štaba ga nisu mogli prepoznati, smršao je i kao igrač promenio, obogatio je igru na niskom postu i prestao da tako često uzima šuteve za 3 poena. Kruna njegove odiseje bila je MVP španske lige, nagrada koja je potvrdila da mu je vreme da se vraća preko okeana.
Draftovan je u drugoj rundi drafta 2007. god sa 48 pozicije od strane LA Lakersa, koji su ga 2008. god poslali u Memfis u zameni koja obuhvatala i njegovog brata Pau Gasola. Do tada u NBA organizaciji nije bio“trade“ a da su u njemu učestvovala 2 brata. Ugovor je potpisao juna 2008. godine i bukvalno se vratio na mesto odakle je krenula njegova košarkaška priča, u Memfis. Čovek se kod kuće najbolje oseća, poznato je, a za Marka nema boljeg mesta za igranje nego u Memfisu, čini se. Konstantan napredak, poboljšanje svih segmenata igre i dobijamo po mnogima, najkompletnijeg centra u NBA ligi. Nagrada za najboljeg defanzivca 2013. godine samo je potvrdila njegov kvalitet. Mark je playmaker u telu centra, veliki broj akcija započinje sa prvim pasom koji odlazi ka njemu na visokom postu, posle čega sledi ili mekani šut koji najčešce cepa mrežicu ili nepogrešivi pas za nekog od saigrača. Zajedno sa Zach Randolphom čini, po meni, najbolji centarski tandem na svetu. Takav spoj veština koje poseduju ovi momci odavno nisam video i pravo uživanje je gledati ih, čak i ako ste navijači OKC u ovoj rundi playoffs NBA. Ne znam koliko će Memphis napraviti ove sezone, deluje da mogu preko povređene OKC, da li će moći preko naredna 2 protivnika, nisam siguran, ali da je Mark Gasol zaslužio jedan pokušaj košarkaškog teksta u to sam sasvim siguran. Osećam da sam mu dužan toliko, zbog igre koju toliko volim a koju on igra tako doktorski.
